Search

Kako se ocenjuje stvarna vrednost zlata?

Zbog čega je vrednost zlata konstantna i šta je to što daje vrednost zlatu? Ako ste se oduvek pitali, odgovori slede u daljem tekstu.


Kada god se priča o zlatu, svi znamo da je prva pomisao da je zlato veoma vredno, za mnoge nedostižno ili skupo! Ali zašto je to tako?


Postoje četiri tipične komponente koje se koriste kada se ocenjuje stvarna vrednost zlata. Da biste razumeli šta zlatu zapravo daje vrednost, potrebno je razmotriti sva četiri konteksta:

  • Monetarni

  • Komercijalni

  • Kulturni

  • Numizmatički


Šta je prava vrednost zlata?


U ovom delu teksta objasnićemo zlato kroz sva četiri konteksta koja smo spomenuli u uvodu.


Monetarni


Monetarna vrednost se razume u činjenici da je zlato novac, ali ne dekretni novac, što znači da njegova kupovna moć ostaje relativno stabilna. Ukratko, ne može da se štampa.


Komercijalni


Komercijalna vrednost najbolje se procenjuje odnosom ponude i potražnje, novčane vrednosti i cene monetarne vrednosti. Međutim, teško je dobiti tačnu komercijalnu vrednost zbog kolebanja vrednosti valute i tržišne nesigurnosti.


Kulturna vrednost


Kulturna vrednost temelji se na sistemima i standardima vrednosti u određenoj zemlji i zato je vrlo subjektivna. Zbog toga je teško precizno proceniti kulturnu vrednost zlata, mada će određene grupe ljudi zlato ceniti više u odnosu na to koliko imaju koristi od njega. Uz to, zlatni predmeti koje su koristile osobe Vama drage ili posebne ili poznate ličnosti, dakle predmeti koje imaju sentimentalnu vrednost vredeće više.


Numizmatička vrednost


Vrednost koja se stavlja na zlato kao rezultat kolekcionarskog ili istorijskog artefakta može biti ogromna. Spajanje združene vrednosti zlata sa starošću i retkošću (kolekcionarstvom), kao što je npr. lik poznatog sportiste ili komad nakita koji je nosio neko, npr. od kraljevske porodice, može da prouzrokuje da vrednost određenog komada zlata bude mnogo veća nego što bi bila sopstvenim zaslugama.


U ovom slučaju, možete smatrati da vrednost zlata više određuje treća strana nego kupac i prodavac.



Kako je određena cena zlata?


Jedan od načina određivanja cene zlata je upotreba postupka koji se zove fiksiranje zlata.


Fiksiranje zlata dešava se dva puta u toku dana, a sprovodi ga London Gold Fixing Ltd. Osmišljeno je tako da utvrdi cenu zlata radi podmirivanja ugovora na londonskom Bullion Marketu. Takođe je namenjena neformalnom pružanju univerzalno priznate stope za cene proizvoda od zlata na svetskom tržištu.


"Gold Fix" sprovodi se u američkim dolarima, funtama sterlinga (GPB) i eurima - dva puta dnevno, u 10:30 i 15:00h, putem telefonske konferencije.


Cena po kojoj se zlato može kupiti ili prodati u određeno vreme


Trenutna cena zlata (SPOT) dobija se na osnovu više različitih faktora među kojima su vrednost valuta, špekulacije na tržištima, tekući događaji itd. Na osnovu ove cene prodavci zlata formiraju prodajnu cenu za trenutno plaćanje i preuzimanje. Ona predstavlja dogovor na osnovu kojeg prodavac i kupac potvrđuju realnost kupoprodajne cene. Ova cena se neprestano menja u zavisnosti od ponude i potražnje.


Suprotno trenutnoj ceni je tzv. budući ugovor koji uključuje ​​ugovorene uslove, ali se isporuka i / ili plaćanje izvršavaju kasnije.


Cena u budućnosti


Budući ugovori koji uključuju zlato kao navedenu imovinu znače da postoji dogovoreni ugovor o prodaji tog zlata po određenoj ceni, ali gde se isporuka zlata i plaćanje za to neće dogoditi do određenog datuma.


Rizik za obe strane je da se kupac nada ili ima razloga da veruje da će se cena zlata tokom tog vremena povećavati, dok prodavac pretpostavlja suprotno. Ova vrsta tržišnih nagađanja može imati stvarni uticaj na cenu zlata.



Šta daje vrednost zlatu?


Smatra se da je jedan od najvažnijih razloga korišćenja metala kao novca, gledano kroz istoriju, upravo prednost takvog materijala u poređenju sa ostalima, koji su starim civilizacijama bili na raspolaganju.


Ukoliko poredimo sa predmetima od drveta, kamena, gline i drugih materijala - svi oni se mogu slomiti, izdeformisati i na taj način izgubiti svoja svojstva.


A gde je tu prednost predmeta od metala?


Pa upravo u tome, što ako se bilo koji predmet od metala ošteti, samo ga treba rastopiti i vratiti u prvobitni oblik.


Kada je reč o metalima, oni koji dolaze u obzir jesu: bakar, aluminijum, olovo, gvožđe, zlato, platina, srebro i paladijum.


Sve je to u redu, ali odakle vrednost zlata i ostalih metala?


Pa evo i kratkog odgovora.


Gvožđe, olovo i bakar su veoma podložni koroziji, što ih bez obzira što mogu da se tope, opet isključuje kao idealne za obavljanje funkcije novca.


Platina i paladijum bi s obzirom na svoja svojstva bili više nego prikladni za čuvanje vrednosti u obliku novca, međutim, oni su retki u prirodi.


A to nas onda dovodi do zaključka da bi novca u opticaju uvek bilo premalo, što bi za rezultat dovelo do toga da se često javljaju ekonomski problemi.


Aluminijum kao metal nije bio poznat starim civilizacijama, pa ga nisu mogli koristiti. Kasnije kada se saznalo za aluminjium, ispostavilo se da ga previše ima u prirodi i da ne bi mogao biti praktičan materijal za novac.


I šta je dakle zaključak?


Zaključak se logično nameće - dakle, preostaju zlato i srebro. Šta onda daje vrednost zlatu? Upravo sve ovo što smo prethodno spomenuli kod drugih metala.


Zlato kao metal retko se može pronaći u rudnicima, nije dostupno i ne može ga pronaći svako ko to i poželi. S druge strane, zlato je ipak toliko i dovoljno često, da se može naći u dovoljnim količinama da služi kao novac u obliku kovanica.


Šta je još interesantno?


Količina zlata i srebra koja je na raspolaganju čovečanstvu se stabilno povećava. Naime, ti metali se iskopavaju hiljadama godina, pa tako, nova količina koja se rafinira svake godine samo za nijansu poveća raspoloživu količinu.


Upravo iz ovog razloga, cena zlata , kao i srebra uostalom, stabilnija je nego npr. cena platine. Razlog zbog kojeg je od ova dva preostala plemenita metala vrednost zlata veća je to što je zlato u prirodi ređe.


Ulaganje u zlato? Da ili ne?


Kada rezimirate sve činjenice o kojima smo prethodno pisali, zaključak je više nego jasan. Vrednost zlata i srebra je trajna, pa na taj način daje idealnu kombinaciju retkosti, postojanosti i prenosivosti, što će čovečanstvo uvek znati da ceni.


Upravo zato će svi oni koji žele da investiraju svoj kapital kupovinom poluga od navedenih plemenitih metala dugoročno bolje proći nego investitori u bilo koju drugu investicionu klasu. Za sve one koji se i dalje pitaju, kupovina zlatnih poluga, kao i zlatnih dukata visoke čistoće, jeste dobra investicija.


Vrednost zlata - još malo zanimljivosti!


Posmatrano kroz celu istoriju čovečanstva, rudnici zlata su proizveli od 170.000 do 190.000 tona čistog zlata. Sada Vam nije jasno, jer ne znate koliko je to zlata ili Vam zvuči kao da je mnogo?


Možemo i da uprostimo, pa da kažemo na sledeći način - ako bi se sve zlato na svetu stavilo u jednu kocku, ta kocka bila bi sledećih dimenzija 20x20x20 metara. Jel vam sada ovo izgleda mnogo ili ipak malo?


Ako bi se sve zlato ikad iskopano rastopilo i stavilo na jedno mesto, stalo bi u tri olimpijska bazena standardnih dimenzija!


Srebra postoji više! U pitanju je 1.500.000 tona! Posmatrano kroz kocku, ona bi bila veće dimenzije, i to 52x52x52 metara. Sada ste ujedno i dobili odgovor zbog čega je vrednost srebra manja u odnosu na vrednost zlata - jer ga ima više.


Upravo će retkost ovih plemenitih metala osigurati rast njihove vrednosti u budućnosti. Klasične papirne valute se mogu štampati u nedogled, ako tako odluči država i/ili centralna banka koja ih izdaje.


Do preteranog štampanja pre ili kasnije dođe, što može da uzrokuje hiperinflaciju i potpuno uništenje valute.


A kriptovalute?


Upravo, trenutni hit na finansijskim tržištima jesu kriptovalute. Kriptovaluta je digitalna ili virtuelna valuta dizajnirana da funkcioniše kao sredstvo razmene.


Koristi kriptografiju da obezbedi i verifikuje transakcije kao i da kotroliše stvaranje novih jedinica određene kriptovalute. U suštini, kriptovalute su ograničeni unosi u bazi podataka koju niko ne može promeniti, osim ako nisu ispunjeni određeni uslovi.


Smatra se za kriptovalute da će tek u narednom periodu postati još više popularne.


Neke druge vrste ulaganja?


Štednja u banci - možda je nekada bila dobar način ulaganja i štednje, ali danas, kada su kamatne stope ispod 1%, suvišno je pričati o isplativosti štednje. S druge strane, vaša štednja kada je oročena, novac ne možete podići do određenog datuma do kog ste oročili štednju.


Nekretnine su nešto bolji oblik čuvanja vrednosti, ali ipak njihovo održavanje košta, te ih je nemoguće preneti na bolju lokaciju u slučaju prirodne katastrofe, rata i sl. Nekretnine zahtevaju kontinuirano ulaganje da biste sačuvali pravu vrednost.


Iz svega navedenog, jasno se nameće kao zaključak upravo to da vrednost zlata jeste trajna i da kao najbolji vid ulaganja, ukoliko uzmemo u obzir sve okolnosti i ekonomsku situaciju, jeste ulaganje u zlato.


Svi investitiori koji svoj kapital budu ulagali u zlatne poluge ili dukate, dugoročno gledano, proći će bolje nego investitori koji budu birali drugi vid ulaganja.




Napomena:

Tekstovi objavljeni na web adresi www.zlatomoje.rs , u blogu “Zašto zlato”, su isključivo informativni, a njihova svrha je da na razumljiv način, kroz objektivne analize, edukuju čitaoce o tržištima finansija i plemenitih metala. Blog tekstovi ne predstavljaju stručne savete iz oblasti koje obrađuju, niti promociju ulaganja u investiciono zlato, te ih ne treba smatrati osnovom za investiranje ili trgovanje.