Sam naziv ”dukat” nastao je u srednjem veku i dolazi od latinske reći ”ducalis” što znači ”vojvodin novac”. Smatra se da su se prvi dukati pojavili u Veneciji oko 1400.-tih godina i služili su da zamene robnu razmenu. Obzirom da je Venecija bila poznata po svojim trgovcima koji su putovali širom Evrope, njihovi dukati proširili su se po celom kontinentu i postali model po kojem su se izrađivale i druge kovanice koje su takođe nosile naziv ”dukat.” U Austriji zlatni dukati su prvi put zvanično zabeleženi 1612. iako se smatra da su se kod njih pojavili mnogo ranije. Austrijski dukati proizvedeni su od velikog procenta zlata (98,6% - 23,66 karata) što ih svrstava među dukate sa najvećom čistoćom proizvedene i stavljene u promet pre kraja 20. veka.
Dukat Franc Jozef (Franc Ios) jedan je od najpoznatijih i najtraženijih zlatnika u celoj Evropi, kako zbog svoje istorije, tako i zbog bogate tradicije. Izrađen je od 98,6% zlata, dok ostatak čini srebro. U vreme početka izrade kovanica uobičajeno je bilo da se dukati izrađuju od nižeg procenata zlata, te je ovaj dukat imao tada najveći udeo zlata u sebi. Međutim, u današnje vreme veliki broj dukata drugih zemalja i proizvođača izrađuje se od 99,9% zlata, ali proizvođači Franc Jozef zlatnika su želeli da ostanu verni tradiciji. Ime je dobio po Francu Jozefu (18.09.1830.-21.11.1916.) čiji se lik nalazi na gornjoj strani zlatnika, a koji je vladao od 1848. do 1916. i bio najdugovečniji austrijski car i ugarski kralj. Čin graviranja lika cara ili kralja na zlatni ili srebrni dukat tradicija je duga stotinama godina, a vlasniku istog garantovala se vrednost i prihvaćenost novca na teritoriji kojom je upravljao, čime se olakšavala i podsticala trgovina. Obzirom da je glavna svrha ovog dukata u Austro-Ugarskoj bila robna razmena monarhije sa ostatkom sveta, on na sebi nije imao izraženu nominalnu vrednost u austro-ugarskoj valuti, već se njegova vrednost izračunavala na osnovu čiste mase zlata od koje je bio izrađen.
Zlatni dukati Franc Jozef kovani su od 1852. do 1914. godine, posle čega su zbog Prvog svetskog rata prestali da se proizvode sve do 1920. kada je austrijska kovnica novca (Münze Österreich) ponovo počela da ih pravi u dve veličine: mali (jednostruki) i veliki (četvorostruki). Iako se država Austro-Ugarska raspala krajem Prvog svetskog rata 1918. godine, kovnica Münze Österreich nije želela da prekine istoriju Franc Jozef dukata.
Zanimljivost je da svi dukati proizvedeni 1920. godine na sebi imaju utisnutu 1915. godinu, iako ni jedan zapravo nije napravljen te godine, a ta tradicija ostala je i do dan danas. Ta godina izabrana je jer su želeli da nastave slavnu tradiciju koja je privremeno prestala 1914. Dukati sa utisnutom 1915. godinom smatraju se isključivo investicionim i nemaju nikakvu numizmatičku vrednost, za razliku od onih koji sa utisnutom nekom drugom godinom mogu imati i numizmatičku vrednost i ne smatraju se isključivo investicionim zlatnicima.
Kada su počeli da se proizvode 1852. godine kovalo se oko 100 hiljada dukata godišnje, 1914. taj broj je porastao na 300 hiljada, a danas zbog sve veće tražnje taj broj je mnogo veći i Münze Österreich iz godine u godinu povećava količinu zbog sve veće potražnje. Dukat Franc Jozef smatra se jedinim od najstarijih kovačkih proizvoda koji se kontinuirano proizvode u svetu.
Mali (jednostruki) dukat Franc Jozef težak je 3,49 grama od kojih je 3,44 grama čisto zlato (odnosno 98,6% - 23,66 karata). Ako računamo u uncama ovaj dukat sadrži 0,1106 unci čistog zlata. Za razliku od drugih kovanica proizvedenih od slične količine zlata ovaj je nekarakteristično veliki sa prečnikom od 19,75mm i neuobičajeno tanak sa debljinom svega 0,75mm.
Sa gornje strane dukata nalazi se lik austrijskog cara Franca Jozefa, koji na glavi nosi lovorov venac, i natpis ”FRANC IOS I D G AVSTRIAE IMPERATOR.” Skraćenica ”D G” označava latinsku izreku ”Dei Gratia”, što znači ”po milosti Božjoj”, a prevod celog ovog natpisa sa latinskog glasi: ”Franc Jozef 1. po milosti Božjoj austrijski car.”
Na donjoj strani dukata utisnut je simbol Austro-Ugarskog carskog orla, sa dve glave, iznad kog se nalazi kruna koju su nosili rimski carevi iz Habsburške kuće, a koja je kasnije postala kruna Austrije posle raspada Svetog rimskog carstva. Pored toga orao u jednoj kandži drži mač koji je korišćen tokom krunisanja cara, a u drugoj carsku kuglu sa krstom koja je bila simbol božanskog prava. Uz orla stoji i natpis na latinskom: ”HUNGAR BOHEM GAL LOD ILL REX A A 1915”, koji predstavlja skraćenice zemalja kojima je car vladao. Shodno tome pun naziv bi bio: ”Hungariae Bohemiae Galiciae Lodomeriae Illyriae Rex Archidux Austriae”,a prevod sa latinskog glasi: ”Kralj Mađarske, Češke, Galicije, Lodomerije, Ilirije i nadvojvoda od Austrije”
Veliki (četvorostruki) dukat Franc Jozef četiri je puta teži od malog (jednostrukog). Težak je 13,96 grama od kojih je 13,76 grama čisto zlato (odnosno 98,6% - 23,66 karata, isto kao i kod malog). Ako računamo u uncama ovaj dukat sadrži 0,4424 unci čistog zlata. Prečnik ovog dukata je 39,5mm, dok je debljina ista kao i kod malog (jednostrukog) i iznosi 0,75mm.
Ovaj dukat na sebi ima latinske natpise, iste kao i na svojoj manjoj verziji, koje smo već objasnili u tekstu iznad. Međutim, razlika je u slici cara utisnutoj na gornjoj strani, kojem se na većoj verziji dukata pored glave na kojoj nosi lovorov venac vidi i gornji deo tela u carskom odelu. Na donjoj strani razlika je u ugraviranom broju ”(4)” u zagradama, ispod carskog orla, koji predstavlja da je ovaj dukat 4 puta vredniji od malog.
Kako da znam da sam kupio pravi dukat, a ne lažan?
Prilikom kupovine dukata kupci strahuju da će biti prevareni, jer nisu sigurni da li je zlatnik koji su kupili zaista pravi. To je razumljivo, jer su, nažalost, kupci na našim prostorima često puta bili svedoci raznih malverzacija. Zbog toga lična edukacija je jedan od glavnih preduslova da ne budete žrtva prevare.
Bitan korak ka tome je da dukate treba kupovati na proverenim mestima kao što su zlatare i ovlašćeni prodavci investicionog zlata od strane Direkcije za mere i dragocene metale (DMDM). Takvi objekti već poseduju svu potrebnu opremu za ispitivanje, pa to mogu učiniti i pred Vama da budete sigurni u autentičnost proizvoda koje kupujete. Pored toga uglavnom izdaju i sertifikate kojima garantuju verodostojnost zlatnika koje prodaju.
Ukoliko dukate niste kupili na nekom od pouzdanih mesta, proveru možete izvršiti i sami, ali će Vam za to trebati precizna vaga klase tačnosti 2 (da meri na 2 decimale - 0,01g) koja meri do oko 600g i šubler ili neko drugo merilo koje ima milimetarsku skalu.
Zlato je element koji ima najveću gustinu, a samim tim i specifičnu težinu, od svih materijala koji su u svakodnevnoj upotrebi, pa je neisplativo i teško izvodljivo praviti kopiju iste težine i dimenzija - jedan od ova dva parametra neće biti kao kod originala. Svaki dukat ima svoje precizne mere težine i veličine, pa shodno tome lako ga je proveriti uz pomoć prethodno navedenih alata. Najčešće se dešava da su kopije iste veličine, ali manje težine. Kod dukata Franc Jozef to je uglavnom oko 3,10 grama, što je za 0,39g manje od prave vrednosti - 3,49g. U zavisnosti od toga kakva je kopija, ova vrednost se može menjati. Kao što i sami zaključujete precizna vaga vam je jako bitan alat u proveri kvaliteta i autentičnosti zlatnika, jer je težina ta koja uglavnom odaje falsifikat.
Važno je napomenuti da ukoliko prilikom merenja npr. malog dukata težina bude između 3,47g i 3,51g takav dukat je najverovatnije u redu, jer je u pitanju razlika u stotom delu grama i u procesu proizvodnje moguće je da dođe do malih odstupanja od idealne težine. Istu situaciju imamo i sa dimenzijama, dukat je reljefast, ima svoje izbočine i udubljenja, kako po licima, tako i po obodima, pa samim tim ne mogu mere u svakoj tački biti idealne, ali ni ovde odstupanja ne smeju biti velika.
Iskustvo tima Zlato moje, a posle merenja više stotina dukata, je da su izuzeci od idealnih mera koji se tolerišu sledeći:
Kod malog, jednostrukog, dukata težina varira između 3,47g i 3,51g. Kada je u pitanju prečnik njega je teško precizno izmeriti zbog reljefaste strukture dukata, ali varijacije su od 19,75mm do 20,05mm. Visina u zavisnosti od dela dukata koji merite, da li na sredini gde ima više izbočina zbog glave Franca Jozefa ili pri obodima gde je dukat tanji, može iznositi od 0,72mm do 0,89mm.
Za veliki, četvorostruki, dukat tolerancije za težinu su od 13,94g do 13,97g, za prečnik između 39,50mm i 39,75mm, a za visinu 0,72mm – 0,89mm.
Ukoliko težina ili dimenzije nisu u okviru opisanih tolerancija, savetujemo da izvršite ispitivanje još nekom metodom kako biste potvrdili kvalitet dukata koji kupujete.
Još jednu skuplju, ali vrlo pouzdanu proveru možete obaviti pomoću kiselina. Tom metodom se najčešće služe profesionalci koji se bave otkupom zlata i zlatare, jer žele dodatnu proveru i sigurnost prilikom otkupa zlata. Imajte na umu da ova metoda zahteva određeno oštećenje samog dukata.
Ukoliko naiđete na probušeni dukat, nemojte misliti da je sigurno plagijat, već se takvi dukati koriste za nakit i ukrašavanje narodnih nošnji. Treba napomenuti da je otkupna cena takvih zlatnika nekoliko procenata niža od celih, odnosno nebušenih.
Zlatni dukat Franc Jozef tradicionalno je izvrstan poklon u raznim svečanim prilikama, kao što su rođendani, venčanja, krštenja, godišnjice, rođenje deteta, iznenađenje voljene osobe… Vrlo je interesantan i tražen od strane investitora i kolekcionara širom sveta, jer je lako prepoznatljiv i jednostavno se može zameniti za bilo koju likvidnu valutu svuda u svetu. Zbog svega prethodno opisanog on se vekovima pokazuje kao sjajan način očuvanja vrednosti lične imovine.
Ukoliko i Vi želite da postanete vlasnik dukata Franc Jozef pogledajte ponudu u našem webshopu.
Napomena:
Tekstovi objavljeni na web adresi www.zlatomoje.rs , u blogu “Zašto zlato”, su isključivo informativni, a njihova svrha je da na razumljiv način, kroz objektivne analize, edukuju čitaoce o tržištima finansija i plemenitih metala. Blog tekstovi ne predstavljaju stručne savete iz oblasti koje obrađuju, niti promociju ulaganja u investiciono zlato, te ih ne treba smatrati osnovom za investiranje ili trgovanje.