Search

Šta su plemeniti metali i koji su najbolji za investiranje?

Šta su plemeniti metali i koje su njihove osnovne karakteristike? Često dolazimo u dodir sa njima, pa da vidimo koji su i za šta se koriste.


Plementi metali su veoma vredni s obzirom da se retko nalaze u prirodi, da imaju malu reaktivnost, da imaju karakterističan sjaj i mogućnost restauracije. Ranije su se plemeniti metali koristili za izradu novca, dok se danas najčešće koriste za izradu nakita, poluga i dukata.


Plemeniti metali sa kojima ćemo vas upoznati kroz ovaj tekst su: zlato, platina i paladijum.


Kako se označavaju plemeniti metali?


Bilo da Vas zanima zlato, platina ili paladijum, postoje određeni standardi koji moraju da se poštuju u izradi nakita i predmeta od plemenitih metala.


Zlato


Samo zlato je prilično mekan metal. Za izradu predmeta od zlata neophodno ga je mešati sa drugim metalima kako bi se stvorile otpornije, postojanije legure, koje se razlikuju po sastavu, boji, a najvažnije po čvrstini.


Ovaj plemeniti metal ceni se vekovima i njegova visoka cena na tržištu kontinuirano opstaje.


Šta znače oznake za zlato?


Kvalitet zlata bez obzira na boju izražava se u karatima (K), a najkvalitetnije je 24K zlato čija je još i oznaka 999, što znači da je njegova čistoća 99,9% tj. da sadrži 99,9% zlata.


U prodaji se mogu naći i legure sa manjim sadržajem zlata:


•22K – oznaka 916 – čistoća 91,6%


•21K – oznaka 875 – čistoća 87,5%


•18K – oznaka 750 – čistoća 75%


•14K – oznaka 585 – čistoća 58,5%


Belo zlato i njegove karakteristike


U poslednje vreme, belo zlato se sve češće bira kao alternativa žutom. Kvalitet i vrednost ne treba da dovodite u pitanje.


Belo zlato se dobija mešavinom čistog zlata i nekog belog metala koji pojačava tvrdoću i daje belu boju.


Najčešće se koriste paladijum, platina, iridijum i nikl. Dodavanjem platine, do 50%, dobija se izuzetna čvrstoća zlata koja je pogodna za izradu nakita npr. prstenja. U kombinaciji sa niklom zlato dobija veliku elastičnost koja je dobra za obradu i poliranje.


Najkvalitetnija legura belog zlata sastoji se od zlata i paladijuma sa malo delova platine. Ona povećava težinu i otpornost i ima 18 karata – 18K. To znači da u sebi sadrži 75% čistog zlata i 25% drugih materijala. Njegova oznaka je 750.


Što se tiče oznake, belo zlato se obeležava na potpuno isti način kao i žuto zlato, oznake zavise od finoće, tačnije od ukupnog udela zlata u leguri.



Ružičasto zlato


Roze, crveno ili ružičasto zlato, kako ga mnogi zovu, obično se kombinuje sa srebrom ili platinom i bakrom u većim ili manjim količinama. Upravo mu bakar daje te crvenkaste tonove. Legura sa 25% bakra koristi se u zlatarstvu za dekorativne aplikacije. Finoća se, kao i kod svake vrste zlata, meri u karatima.


Kada je reč o kvalitetu, roze, crveno ili ružičasto zlato, otpornije je od žutog i belog zlata zahvaljujući bakru. Osim nijansiranja bakar ga čini težim i čvršćim. Zbog prisustva barka u svom sastavu cena ružičastog zlata je pristupačnija u odnosu na druge vrste zlata.


Platina


Platina je metal sive boje i jasnog metalnog sjaja po kome podseća na srebro. Specifična težina joj je veća od specifične težine zlata. Skuplja je od zlata. Platina se u prirodi nalazi sama i sa drugim srodnim metalima, najčešće u sitnim komadima, ali je bilo i primeraka težih od 10 kilograma. Dobro se kuje i izvlači u žice. Na platinu ne deluju kiseline, ali deluju baze.


Kada govorimo o izradi nakita od platine, obzirom da nije dovoljno čvrst, takav nakit ne bi trajao dugo. Zato se legira drugim metalima, i obično se dodaje 5% rutenijuma ili između 5 i 10% iridijuma.


Platina i oznake za platinu


Platinu ćete prepoznati po žigu, koji obično sadrži slova PLAT, PT ili Platinum. Uvek budite oprezni prilikom kupovine platine i mestima na kojima je kupujete!


Paladijum


Paladijum je element srodan platini, srebrno-bele boje. U prirodi se nalazi uz druge metale poput zlata, nikla, bakra ili u legurama sa platinom i iridijumom.

Dobro se kuje i isteže, a da pri tome ne gubi boju i sjaj.


Oznake finoće na predmetima od paladijuma su: 999, 950 i 500.


Koji su plemeniti metali najbolji za investiranje?


Kada govorimo o investiranju u plemenite metale, mislimo najčešće na zlato. Investiciono zlato najčešće se posmatra kroz ulaganje u zlatne dukate i zlatne poluge.


Hiljadama godina ranije zlato je služilo kao novac. Danas, na svakom kontinentu, u svim delovima sveta, zlato je poznato kao dobra dugoročna investicija i pouzdan način čuvanja vrednosti.


Jednostavno rečeno, ulaganje u zlato je najbolji oblik investicije koji možete odabrati za sebe.


Popularnost ulaganja u zlato porasla je u poslednjoj finansijskoj krizi, zbog nepoverenja u mogućnost centralnih banaka i država da stabilizuju uzdrmana finansijska tržišta, kao i rizik od bankrota banaka. Svake godine investiranje u zlato beleži rast.


Kod nas, promenljiva ekonomska situacija u zemlji, sve manje kamatne stope na štednje u banci, dovele su do toga da se veliki broj investitora i štediša okreće ulaganju u zlato.


Velika potražnja, od strane investitora, podigla je cenu zlata na rekordno visok nivo.


Najbolji oblik ulaganja u zlato predstavlja kupovina zlatnih dukata i zlatnih poluga. Ovo je nasjigurniji način da se uložen novac vremenom i održi.


Kao što smo rekli, u zlato kao plemeniti metal najviše se investira. Međutim, isto tako i u srebro, platinu i paladijum se može ulagati. Oprečna su mišljenja, ali neki smatraju da upravo ovi plemeniti metali imaju veći potencijal za rast cene nego zlato.


Plemeniti metali u industriji


Kada govorimo o plemenitim metalima u industriji, statistika ne ide baš u njihovu korist. Veoma visok procenat, skoro 90% izvađenog zlata, koristi se za izradu nakita, zlatnih dukata i zlatnih poluga. Dakle, ostatak, a to je samo 10%, koristi se u industriji.


I ovde, ipak, postoje razlike - u zavisnosti o kom plemenitom metalu se radi.


Kada govorimo o srebru i platini, više od polovine ukupne godišnje proizvodnje se iskoristi u industriji. Jedna trećina koristi se za izradu nakita, dok se za izradu poluga koristi samo 10%.


Platina se u industriji koristi za katalizatore, ali ima visoku primenu i u medicini, hemijskoj industriji i elektronici.


Kada govorimo o paladijumu, u njemu investitori još uvek ne vide veliki potencijal za ulaganje. Upravo, iz ovog razloga, on se najviše koristi u industriji. Taj procenat iznosi 75% ukupne godišnje proizvodnje paladijuma.


Velika industrijska primena srebra, platine i paladijuma je dovela do situacije u kojoj je ukupna količina zaliha ovih plemenitih metala neuporedivo manja od količine zaliha zlata koje postoje na globalnom nivou.


Brinu li nas kamatne stope?


Kamata je uvek bila primamljiva kada govorimo o štednji. Ranijih godina, u Srbiji je situacija bila veoma povoljna za bilo koju vrstu štednje. Za strane valute, kamata je bila visoka, a dinarska štednja u pojedinim bankama iznosila je i do 20%.


Kada su kamatne stope visoke, investitori imaju tendenciju da svoj kapital ulažu u oročenu štednju ili državne obveznice - upravo investicije koje nose kamatu.


Međutim, danas, situacija je malo drugačija.


Budući da su kamatne stope trenutno niže od istorijskog proseka, interes za ulaganjem u zlato veći je nego ikada.


Ovde bi trebalo da se osvrnemo i na poresku politiku određenog broja zemalja na svetu, koja ide u prilog zlatu. Naime, u Evropskoj uniji, kojoj je zbog razvijenih finansijskih tržišta i visoke kupovne moći stanovništva veoma važno tržište za plemenite metale, na kupovinu investicionog zlata nema poreza na promet i dobit, bilo da je reč o zlatnim dukatima ili zlatnim polugama.


S druge strane, ukoliko se odlučite za kupovinu srebra, platine ili paladijuma potrebno je platiti PDV.


Upravo, iz ovog razloga, mnogi investitori u plemenite metale, odlučuju se isključivo za kupovinu zlata.


Hoće li investiciono srebro, paladijum i platina, posmatrano na duge staze, biti isplativije ulaganje od zlata zbog veće potražnje od strane industrije, ili će pak zbog većeg interesa investitora zlato potvrditi svoj status najbolje dugoročne investicije, sada je nezahvalno prognozirati.


Ali da zaključimo na kraju!


Bez obzira koji plemeniti metal odabrali za investiranje, dugoročno gledano, proći ćete bolje od onih koji i dalje veruju u papirne valute, oročenu štednju i kamate.


Za mnoge, kupovina ili prodaja investicionog zlata predstavlja nepoznanicu. U poređenju sa svetskim tržištem, mogli bismo reći da smo, u Srbiji, a i regionu, na samom začetku trgovine investicionim zlatom.


Međutim, kada uzmemo u obzir sve faktore i promene koje se dešavaju na finansijskom tržištu, jasno je da je jedino zlato veran prijatelj mudrih investitora.




Napomena:

Tekstovi objavljeni na web adresi www.zlatomoje.rs , u blogu “Zašto zlato”, su isključivo informativni, a njihova svrha je da na razumljiv način, kroz objektivne analize, edukuju čitaoce o tržištima finansija i plemenitih metala. Blog tekstovi ne predstavljaju stručne savete iz oblasti koje obrađuju, niti promociju ulaganja u investiciono zlato, te ih ne treba smatrati osnovom za investiranje ili trgovanje.